MIRKO KODIĆ: MOJ BOKI, MOJA LEGENDA

mirko-kodic-37-830x0

Životna priča slavnog jugoslovenskog harmonikaša jedna je od rijetkih koje zaista opravdavaju onu “preko trnja do zvijezda”. U njegovom slučaju, od klupe u parku ispred Skupštine u Beogradu, do čovjeka čijoj su se tehnici divili i najveći umjetnici. 

Ako je neko u samom vrhu u svom poslu onda je to harmonikaš Mirko Kodić. Harmonika je za njega ljubav, prva i najveća, a imao je tu sreću da to prepoznaju pravi ljudi, u pravo vrijeme.

pizap (47)

– Boki Milošević. Boki mi je jako puno pomogao u karijeri. Čim me je čuo rekao je: “Mali, šta ti radiš?” Rekoh: “Ništa”. “A gde sviraš?” – Nigde. Ja bio dete… “Pa šta radiš?” – Pa vežbam. “Koliko vežbaš?” – Deset, dvanest sati… “Šta radiš prekosutra?” – Ništa, vežbam. “Prekosutra da budeŠ na probi orkestra RTV Beograd, a uveče snimaš televizijsku emisiju.” Ta emisija je bila pred dnevnik. Tada su postojale samo TV Beograd, drugi program i treći. Nijedna televizija nije postojala.

Сродна слика

-Tada me je cela Jugoslavija gledala. Ja sam svirao 15 minuta sa orkestrom, na čelu sa Bokijem Miloševićem. Ja sam mu celog života zahvalan. A, ako me pitaš ko mi je idol… U svemu tome mi je bio pokojni Jovica Petković, šef narodnog orkestra RTV Sarajevo. Od njega sam puno caka krao, nešto je bilo od mog majstora, a nešto sam ja izmislio, a ona je nastao taj čuveni melos – zaključuje Kodić.

Резултат слика за mirko kodić i boki milošević

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmail
FacebookTwitterGoogle+WhatsAppOutlook.com